Svašta ljudi pričaju

Objavljeno: 29.08.2012.

Kad god se vratim iz inostranstva uhvati me stanje blage depresije. Kako to oni tamo onako, a mi ovde ovako. Bar da sam se rodio u nekoj Somaliji, pa da znam, jebiga, mali sam, crn, gladan, umreću za par godina, i idemo zezanje. Stvarno, zašto je ovde recimo danas četrdeset stepeni, a u Češkoj lepo kulturno vreme, tridesetak preko dana, uveče za duks, milina. Mrzim vrućinu. Jebeš nebo bez oblaka. Da padne neka londonska kiša, bio bih zadovoljan. Nek skače benzin posle. Da ne nabrajam stvarne razlike između njih i nas, verujem da su svima jasne. Kod nas je recimo hrana skuplja, al je zato kod njih veći izbor. A i kvalitetnije je. Nebitno. Ovde sve i da skrpiš da sedneš u neku baštu u centru, ono kao, beogradski i to, od pola sata sedenja, bar pet minuta provešćeš terajući od stola razne prosjake, promotere, gluvonemu braću čije sestre invalidi trebaju novac za operaciju. Sutra, ti ćeš sedeti kod kuće, a oni će isto to da rade, samo na nekom crnogorskom primorju. Nisam bio na moru, ima već nekoliko godina, poslednje tri idem na taj Hip Hop Kemp. Organizujemo smeštaj, prevoz, karte, skrpi se ekipa i krenemo. Zaboravili smo samo da kad kod nas neko nešto organizuje svojevoljno, onda mora da je lopov. A Srbi po difoltu nisu veverice, pa smo zamalo neotišli na festival ove godine. Ipak, snašli smo se i otišli da pogledamo Evidence-a i Dilated People, Madlib-a i Freddie Gibbs-a, Jean Grae i Mr. Len-a, Mos Def-a… dobro zezanje. Dobro zezanje, jebote, slušao sam ovo uživo:

httpv://www.youtube.com/watch?v=4VTTQnGxyZc

I tako još jednu noć sedim kod kuće, a Gospodar Vremena okači status na fejsbuku: “NEMA VISE BIR FESTA TUGA ME UVATILA OVA KUCA GDE STANUJEM SMARAM SE DOSADNO BIR FEST JE BIO FENOMENALAN MUZIKA DRUSTVO SAD SAM U SVOJIM MISLIMA KOJE SU TESKE TONU IPO KAKO JA TO DA NOSIM NA LEDJIMA NEZNAM NEKA MI BOG NA POMOCI.” Razumem čoveka. Imam tu stranicu na kojoj možeš da mi postaviš pitanje, i onda ja odgovarim (blokovski.fanbridge.com/fan_questions), pitali su me nekoliko puta već ljudi – “Zašto pišeš?” Pa bih ja sad pitao – “Zašto ne pišeš?“, a na odgovor bih verovatno rekao – “Blago tebi.” Kažu da ko stvarno živi nema vremena da piše o tome. A kažu i da ako žena/muž zbog tebe ostavi muža/ženu, vrlo je verovatno da će sutra ostaviti tebe zbog muža/žene. Svašta ljudi pričaju.

Tu sam i stao s blogom, ko zna šta se desilo. Možda život. Bilo je to pre skoro nedelju dana. Nastavljamo. Dakle… kažu ljudi i – klin se klinom izbija. S tom idejom, depresiju od putovanja u inostranstvo lečim putovanjem u inostranstvo. Činjenica koje sam se dotakao da nisam bio na moru pokrenula me je da u međuvremenu organizujem sebi to more. Kažu ljudi i da su nešto hteli, al nemaju vremena, mogućnosti, čega god. Iz fazona sam da ako nešto stvarno hoćeš, onda to ne može da ti bude problem. Zato ne preispituj šta ljudi pričaju, nego radi svoju stvar. Ovde zaustavljam blog jer moram da se pakujem, čeka me Italija. Arrivederci cari amici! 🙂

httpv://www.youtube.com/watch?v=zwtz3LK2XVI