Kurve za dobro jutro

Objavljeno: 22.06.2012.

Dobro jutro. 8:48. Sada je već  8:50, dva minuta sam gledao kroz prozor. Video sam vrućinu i lepljiv vazduh. Video sam samo ostatak noći. Sanjao sam kako mi kerovi pišu prijavu za nešto što nisam uradio, i da se to desilo u Užicu. Užicama. U žicama. Sanjao sam i kurve. Mislim na prave kurve, prijateljice noći koje koštaju 40 eura. Skubi je častio 2 ture, to se sećam. Čak bih rekao da je bilo i dobro. Vrućina.

Elem, bio sam do skoro vrlo naivan po pitanju kurvi. Nisam znao da se toooliko mnogo klinki jebe za novac. I ajde da kažeš da je neki novac, ali bukvalno cene do 40e. I nisu one onaj tip što bleji ispod mostova i po parkovima, nego sve regularno, škola, posao, ovo-ono. Ima i starijih, i poznatih i nepoznatih. Kod ovih poznatih su cene malo veće, ali opet, šta je 500e ili 700e za top ribu estradnog establišmenta. A verujte, ove od 40e su sigurno bolje ribe, samo nisu izvikane toliko. Jebote, morm klimu da upalim, ovo nisu istine.

Svaki put kad lik spava sa više riba, za njega se kaže da je šmeker, faca, štaznam. Svaki put kad riba spava sa više likova, za nju se kaže da je kurva. Uvreženo mišljenje je da ovo nije fer raspodela uloga. Pa…Da bi bio šmeker moraš da budeš šarmantan, iskusan, na momente šokantan, lepo obučen,  imaš neki kul posao, kola. Da bi bila kurva, samo trebaš biti na mestu događaja. Postoje male, debele i ružne kurve, ali ja nigde još ne videh malog, debelog i ružnog šmekera. I kad kažem kurve, ne mislim ništa loše. Te ribe znaju svoj posao u krevetu. Za razliku od finih, čednih, iz dobrih orodica devojaka, koje su tihi užas u stravičnoj noći. Mahom. Zato i mislim da ljudi koji redovno odrađuju kurve nikad ne mogu da se vrate na fine ribe. Kao ono „When you go black, you can never go back“ ili tako nešto. Da ne produbljujem temu, može postati degutntnije.

httpv://www.youtube.com/watch?v=O53yqG0KgmQ

Imao sam pre tačno nedelju dana svojevrsno obaranje ličnog rekorda. Uspeo sam da pijem 45 sati bez prekida, a pri tom sam još i taj 45. sat dočekao u Novom Sadu. Mislim, nije baš kao neka tema za pohvaliti se, s obzirom da imam 25 godina, i da bi trebalo nekim drugim stvarim da se dičim, ali tako je-kako je, ungh!  Mislim, nastavio sam i posle, do nedelje, tako da mi je detoksikacija trajala do juče. Mišljenja sam da preterano kenjam kad se napijem. Kenjam, u smislu, serem. U smislu, mnogo pričam. Nekome je to do jaja, nekome užasno naporno. I kapiram, pošto ni ja ne gotivim baš trezan da slušam odvaljene ljude, čak ni moje najbliže. Zato gledam da se evakuišem iz takvog društva ako iz nekog razloga ne mogu da se pridružim.

Mislio sam da se nikad neću pomeriti sa prvog bloga. A napisah ih do sada baš dosta. Neki su bolji, neki verovatno užasni, ali sam srećan jer sam dobio dosta obećavajuće i ohrabrujuće komentare na sve ovo. Voleo bih kada bih mogao da napišem nešto u formi knjige kratkih priča baš ovog tipa (no marčelo). Znam čoveka koji bi lektorisao, mada ne znam koliko je dobro osloniti se na gospodina koji sabije svakog dana pola litre vinjaka. Elem ,javite mi da li bi čitali tako nešto, da li znate još nekog ko bi čitao, blabla. Možda mi treba ta neka ultra motivacija u smislu feedbacka sa vaše strane da se nateram. A ovo i taman da proverim da li čitate tekstove do kraja. Pičke.