Insepšn / moja stanica

Objavljeno: 19.05.2013.

Sklapao sam oči ispod tamnih naočara. Svaki put sve duže žmureći. Voda me je nosila levo desno, slušao sam talase i tonuo u san. Zalepljen za gumeni dušek, cedio sam se u šorcu za kupanje, kad mi je ruka upala u vodu. Cimnuo sam se i podigao ruku na stomak. Bio sam u dukserici. Sa kapuljačom na glavi, duboko utonuo u pletenu ležaljku, klatio sam se levo desno. Slušao sam šuštanje lišća, zrikavce i tonuo u san. Vetar je dunuo malo jače, izgubio sam ravnotežu i refleksno se povukao u sedeći položaj. Pospan, umotan u ćebe, u sobi, na fotelji, gledao sam u crni monitor na kom se davno završio neki film. Pružam ruku, pijem malo čaja, hladno je. Naslanjam glavu nazad na naslon. Vrtim se levo desno da nađem pravi položaj tela, slušam huk kućišta i tonem u san. Stigla mi je poruka. Trgao sam se na telefon uključen na vibraciju. Udario glavom u prozor. Na zadnjem sedištu jutarnjeg autobusa, rad motora me je tresao levo desno. Slušao sam buku i gledao kako pada kiša, zamalo da ponovo utonem u san. Obrisao sam balu i izašao napolje. Moja stanica.